UPUTSTVO ZA IZRADU SEMINARSKOG I DIPLOMSKOG RADA

Uvod

Izrada seminarskog i diplomskog rada predstavlja tradicionalni i obavezni oblik nastave – učenja u toku osnovnih akademskih studija. Sposobnost izrade pisanih sastava i prezentovanje činjenica, misli, ideja i stavova u pisanom obliku za inženjere ekološke poljoprivrede je od izuzetnog značaja uvažavajući vrstu i prirodu posla koji svakodnevno obavljaju. Otuda, neophodno je da se tokom studiranja i pripreme za buduću radnu karijeru studenti osposobe za samostalno sastavljanje pisanih radova koji zadovoljavaju standarde naučnog i stručnog pisanja, kao i akademskog izražavanja.

Seminarski i diplomski radovi su stručni radovi koji podrazumevaju naučno-istraživačku obradu izabrane teme iz nastavnog programa konkretnog nastavnog predmeta. Svrha seminarskog rada je u proširivanju i produbljivanju teorijskih i praktičnih znanja iz određene oblasti, razvijanju sposobnosti korišćenja različitih izvora podataka, kao i usavršavanju veštine pisanja. Izradom ovakvog rada student pored sticanja neophodnog iskustva u pisanju stručnih radova, treba da dokaže poznavanje konkretne materije, ali i osposobljenost za uspešno rešavanje teorijskih, odnosno praktičnih problema određenog nastavnog predmeta. Drugim rečima, seminarski i diplomski rad imaju za cilj da pokažu da je student:

Izrada seminarskih i diplomskih radova omogućava da studenti šire i dublje istraže pojedine teme i bliže se upoznaju sa određenim katogorijama iz oblasti ekološke poljoprivrede. Praktičnim radom, studenti stiču osnovna znanja o metodologiji stručnih i naučnih istraživanja, što unapređuje njihovu sposobnost za samostalno uočavanje i rešavanje određenih problema, podstiče njihovu istraživačku radoznalost, kao i sklonost ka kritičkom preispitivanju opšteprihvaćenih stavova.

Nadalje, izrada seminarskih i diplomskih radova podrazumeva da studenti sami prikupljaju istraživačku građu, koristeći pri tome osnovnu literaturu (udžbenik), monografije, enciklopedije, stručne komentare, zakonske tekstove i sl. Obzirom da je veliki deo ovog materijala danas dostupan u elektronskom obliku, te da se pojedine baze podataka mogu koristiti samo putem Interneta, studenti su upućeni i motivisani da ovladaju savremenom informatičkom tehnologijom. Brojne teme za izradu seminarskih i diplomskih radova, uglavnom se odnose na istraživanja i publikacije na stranim jezicima, pa je korisno da u takvim slučajevima student na zadovoljavajućem nivou koristi strane jezike, a pre svega engleski jezik.

Metodološka uputstva

Seminarski i diplomski radovi iz nastavnih predmeta Osnovi ishrane životinja i Etologija i dobrobit životinja, mogu biti posvećeni čisto teorijskim temama, kao i temama praktičnog karaktera, čija obrada podrazumeva i teorijski i empirijski pristup, odnosno istraživanje. Moguće je, takođe, da student obradi odgovarajuću temu iz savremene prakse ekološke poljoprivrede koristeći metodologiju studije slučaja (case study).

Nužno je da svaki seminarski i diplomski rad, po svojoj metodologiji, sadržini, obimu i obliku, zadovolje kriterijume, odnosno opšta metodološka pravila naučnog i stručnog pisanja. Od studenta se ne očekuje da tokom izrade rada otkrije nove naučne istine. Međutim, nužno je da na osnovu postojećih teorijskih saznanja o određenom problemu, sadržanih u relevantnim domaćim i inostranim izvorima literature, kao i rezultata samostalnog istraživanja, student na celovit, sistematičan i konzistentan način obradi odabranu temu, korektno interpretira naučne i stručne stavove i pravilno upotrebljava stručnu terminologiju iz konkretne oblasti.

Metodološki postupak izrade seminarskog rada, po pravilu, ima sledeće korake:

(I) Izbor teme - svakako je najvažniji preduslov u početnoj fazi pisanja, jer od sopstvenog interesa zavisi i količina truda i napora koja će biti uložena u stvaranje rada. Prilikom izbora teme neophodno je poći od nastavnog programa za konkretni predmet i osnovne literature predviđene istim. To znači da je student obavezan da u prvom koraku izuči osnovnu literaturu i potom, saglasno svojim prethodnim iskustvom i znanjima, sklonostima i željama, opredeli užu oblast interesovanja. U cilju olakšanog pristupa i izbora određene oblasti (teme), predviđeno je da predmetni nastavnik odredi predlog mogućih tema tako što studentima nudi veći broj naslova od značaja za konkretnu nastavnu disciplinu, uz mogućnost da student sam izabere jednu od ponuđenih tema. Student bira jednu od ponuđenih tema samostalno ili u saradnji sa predmetnim nastavnikom / asistentom. Tema seminarskog rada može biti: (a) teorijski problem, i (b) praktičan problem uočen u literaturi ili praksi. Prilikom izbora teme student mora da vodi računa da je u mogućnosti da prikupi, sistematizuje, obradi i predstavi saznanja iz literature (i prakse) relevantna za temu njegovog seminarskog rada. Korišćenje tuđih seminarskih radova, prepisivanje i/ili prepričavanje njihove sadržine nije dopušteno i predstavlja povredu sistema kvaliteta definisanog opštim aktima Fakulteta. Pre nego što počnete da pišete seminarski rad, informišite se o plagijatorstvu! Važno je da na adekvatan način prikazujete ideje i rezultate istraživanja drugih autora – svojim rečima i uz pravilno korišćenje referenci i/ili citata.

(II) Prikupljanje i obrada relevantne literature - student započinje prikupljanje relevantne literature, nakon izbora teme. Kao što smo već napomenuli, nužno je prvo poći od osnovne literature koja omogućava da se student upozna sa osnovnim pojmovima i naučnim stavovima vezanim za temu, kao i da u njoj pronađe relevantne bibliografske podatke. Potom, važno je skrenuti pažnju na uobičajenu praksu da se u sledećem koraku prikupe i obrade odgovarajući delovi (poglavlja) u udžbenicima, monografijama, enciklopedijama, a potom članci, komentari i slično, vezani za odabranu temu i publikovani u naučnim i stručnim časopisima i dr. Obzirom na mnogobrojnost i raznovrsnost literaturne građe relevantne za određene teme, neophodno je da student nužno vrši selekciju i da završi prikupljanje istraživačke građe u trenutku kada proceni da je prikupljena građa dovoljno reprezentativna za jednu kvalitetnu i konzistentnu obradu izabrane teme. Korisno je voditi beleške o prikupljenim izvorima, kao i o obrađenim i proučenim delovima takve literature. Ovakve beleške umnogome pomažu studentu da sistematizuje izučena pitanja, parafrazira određene sadržaje, formira svoje stavove, notira beleške i citate, te formira jednu orijentacionu, radnu bibliografiju.

(III) Izrada plana rada - -izučena osnovna literatura i prikupljeni ostali referentni izvori domaće i inostrane literature osnova su za sastavljanje radne verzije plana rada, odnosno svojevrsnog početnog plana rada. Pošto sva prikupljena literatura bude proučena, nužno je proceniti da li raspoloživa istraživačka građa pruža dovoljne i zadovoljavajuće odgovore na sva pitanja koja se tiču odabrane teme, kao i da li je valjana za celinu rada. Često, proučavanje prikupljene literature nameće potrebu da se prethodno definisani plan rada promeni na način da se pojedini delovi / uže tematske celine suze ili pak prošire. Ovakva revizija radne verzije doprinosi jasnijoj i čvršćoj vezi između pojedinih delova rada.

(IV) Pisanje prve verzije rada - svaki seminarski i diplomski rad sadrži sledeće delove:

Naslovna strana treba da sadrži sledeće osnovne podatke, napisane od vrha ka dnu strane, sledećim redosledom:

U sadržaju se navode naslovi osnovnih delova rada, odnosno podnaslovi sa naznačenim stranicama na kojima se ti delovi rada nalaze. Ukoliko se u radu koriste grafikoni i tabele, posebno se navodi popis tabela i grafikona sa naznačenim stranicama na kojima se nalaze u tekstu. Po pravilu, ovaj deo rada se sastavlja tek na kraju, kada je finalni tekst sačinjen i kada student ima u uvid u celinu teksta.

Apstrakt (rezime) predstavlja prvi, sažeti prikaz rada i trebalo bi da sadrži do 250 reči (oko 1400 znakova). Poželjno je da se u rezimeu sve relevantne informacije prikažu jezgrovito i informativno, precizno i razumljivo, a istovremeno koncizno (tj. sa što manje reči). Rezime sadrži najvažnije informacije iz ostalih segmenata rada. Osnovni problem istraživanja treba formulisati sažeto; ukoliko rad sadrži praktičnu valorizaciju teoretskog problema treba predstaviti uzorak ispitanika; kratko komentarisati rezultate istraživanja, odnosno zaključak rada. Drugim rečima, apstrakt treba da predstavlja tačnu, konciznu i vrednosno neutralnu reprodukciju suštine rada.

Ključne reči pokrivaju najvažnije termine koji se koriste u radu i time sažimaju na nivo reči ili izraza ono najznačajnije za rad. Otuda, nakon apstrakta, pod ključne reči nužno je navesti one za koje se pretpostavlja da definišu rad, ali time istovremeno pomažu drugim istraživačima koje bi mogla zanimati tematika konkretnog seminarskog ili diplomskog rada pri pretraživanju. U ovom delu rada ne bi trebalo navoditi više od deset reči i/ili izraza.

U uvodu autor ukazuje na važnost teme, objašnjava opredeljenje za izbor konkretne teme i svoj pristup proučavanim problemima, određuje predmet rada, ciljeve istraživanja, kao i metode koje će koristiti tokom proučavanja odabrane problematike. Uvod ne treba biti dugačak, već koncizan i sažet, jer, kako sama reč kaže, treba da nas „uvede“ u sadržaj rada. Zbog preporučene sažetosti uvoda, pri koncipiranju ovog dela rada trebalo bi izbegavati određene klišee, reči i fraze koje ne doprinose utisku da je konkretan rad naučno-istraživačkog karaktera. Takođe, treba izbegavati nepotrebna uopštavanja, enciklopedijske podatke, kao i fus-note. U uvodnom delu rada potrebno je naznačiti kojim redosledom će tema biti obrađena u centralnom delu rada. Takođe, ovde je neophodno naznačiti o kom delu ispitne materije se radi i kakav je značaj izabrane teme za taj deo ispitne materije. Na taj način studenti pokazuju u kojoj meri su analizirali osnovnu literaturu, savladali u teorijskom smislu deo ispitne materije iz koje su uzeli seminarski ili diplomski rad, kao i u kojem će pravcu ići predmetno istraživanje.

Glavni deo rada - Obrada teme zahteva sistematski pristup. U zavisnosti od odabrane teme, prvo se pojmovi jasno definišu. Nakon toga se formulišu teorijske pretpostavke. Potom se iz tih pretpostavki izvlače logični zaključci. Ovi zaključci se dodatno mogu pojačati određenim ilustracijama. Glavni deo rada treba da bude podeljen u više adekvatnih celina: u delove, poglavlja i potpoglavlja (tačke). Ne postoji pravilo o tome koliko će delova rad imati, odnosno kako će se i koliko njegovi delovi dalje raščlanjivati. To prevashodno zavisi od prirode teme, odnosno oblasti istraživanja, kao i načina na koji se ona obrađuje. Potrebno je naglasiti da svaka celina mora biti posebno obeležena i izdvojena, pri čemu je nužno voditi računa o povezanosti i subordinaciji pojedinih delova.

Zaključak sadrži osnovne stavove autora o pojedinim pitanjima vezanim za temu, a koji proizilaze iz samog rada. Prilikom formulisanja zaključka, savet je da se svaki analizirani problem raščlani na manji broj sastavnih delova i da se, na kraju analize, za svaki od ovih delova izvuče suština koja može da se opiše sa dve ili tri rečenice. To su, u stvari, parcijalni zaključci koji služe da se sastavi konačan zaključak rada. Zaključak predstavlja kratko napisana (na jednom mestu) i sistematizovana osnovna saznanja o predmetu seminarskog ili diplomskog rada, do kojih se došlo tokom sprovedenog istraživanja.

Uz tekst rada prilaže se i spisak korišćene literature – bibliografija. Ovaj popis sadrži sva publikovana dela koja je student koristio za svoj rad. Za svako delo potrebno je navesti sve elemente za njegovu identifikaciju na način na koji se to čini kada se u napomeni navode potpuni podaci o delu, sa izuzetkom broja strane: prezime i početno slovo imena, godina izdavanja, naziv dela, izdavač, mesto izdavanja.

(V) Jezik i stil pisanja - Pisanje rada nužno podrazumeva sposobnost autora da svoje misli adekvatno izrazi; da ih iskaže jasno, koncizno i razumljivo i da, pri tome, izbegava iste rečenice i klišee. Od studenta se očekuje da vlada pisanom rečju, da koristi književni jezik i poštuje pravopisna i gramatička pravila. Potrebno je izbegavati upotrebu stranih reči, žargona ili arhaizama.

(VI) Obim rada - iako zavisi od same teme, poželjno je da seminarski rad ne premašuje jedan autorski tabak -oko16 strana A4 formata, što u slučaju diplomskog rada ne treba da bude više od 40 strana. U oba slučaja, 1.800 znakova na svakoj strani, odnosno oko 30 redova sa po 60 slovnih mesta. Seminarski rad ne bi trebalo da bude kraći od 10 strana, a diplomski minimalno 30 strana. U ovaj standard ne ulazi sadržaj rada, popis korišćene literature, ilustrativni primeri, zakonski akti ili neki drugi dodaci.

(VII) Navodi ili reference - Napomene, citiranje parafraziranje i navođenje literature su sastavni i veoma važni delovi svakog rada.

Premalo navoda upućuje na to da rad nije dovoljno dobro dokumentovan, a pojedini (tuđi) stavovi, ideje i sl., nisu potvrđeni navođenjem izvornih tekstova. Na drugoj strani, previše navoda opterećuje rad i odvlači pažnju od glavne ideje koja je predmet istraživanja – prava mera zahteva iskustvo i posvećenost izradi ovakvog rada. Spisak korišćene literature je pravo mesto na kome se iznosi referenca odnosno izvor podataka. Tuđi stavovi u radu mogu biti navedeni: parafraziranjem (prepričavanjem) i/ili doslovnim reprodukovanjem (citiranjem). Uobičajeno je da se tuđa misao doslovno reprodukuje (citira) ako je od ključne važnosti, kratka, efektna i na specifičan način potvrđuje, odnosno ilustruje konkretan segment istraživanja. Treba biti umeren u korišćenju citata; oni ne treba da budu predugi i uvek se navode iz primarnog izvora. Navođenje korišćene literature je nužno, ali je zabranjeno njeno prepisivanje bez navođenja izvora. Prepisivanje tuđih reči ili ideja bez navođenja imena autora predstavlja plagijat koji čak, pod određenim okolnostima, predstavlja i krivično delo. U radu ne bi trebalo da bude više od 10% citata u odnosu na ukupan tekst. Izuzeci su, naravno, dozvoljeni ukoliko su opravdani. Prilikom citiranja pojedinih definicija, podela, podataka, tabela, slika ili delova teksta obavezno je navesti izvor. U tekstu se na tabelu, grafikon ili sliku referiše u zagradi, ali uvek u pasusu iznad objekta na koji se referiše. U redu neposredno pre objekta (tabela, grafikon ili slika) se navodi izvor podataka objekta. Koristi se font Times New Roman, 10 pt.

(VIII) Tehnička uputstva - prilikom pisanja rada, neophodno je pridržavati se sledećih tehničkih uputstava:

Format teksta:

Spisak korišćene literature – bibliografija:

(IX) Konačna redakcija rada - pre nego što rad bude predat, neophodno je rukopis rada savesno i pažljivo pročitati, otkloniti sve sadržinske, jezičke i pravopisne nedostatke.U pogledu konačne revizije i kvaliteta rada, poželjno je da između radne verzije teksta i njegove konačne fome postoji vremenska distanca, kako bi autor rada objektivni i kritički sagledao celinu i otklonio eventualne nedostatke. Pažnju treba posebno posvetiti kompoziciji rada, argumentaciji, objašnjenjima i sl.

(X) Predaja i odbrana seminarskog rada - studenti koji redovno slušaju nastavne predmete, i kojima je ovo predispitna obaveza, dužni su da konačnu verziju rada predaju u dogovoru sa predmetnim nastavnikom.

[POVRATAK]